уторак, 08. децембар 2009.

OBRIS




I posle najlepše
pesme
tek obris ostaješ.
Nemoćne nižem reči
da te po mojoj meri
stvore.
Lažem da te imam.
a znam
da tajnovit,
tuđ i dalek
prkosom
drukčiji traješ,
dok te ja
od sna tkam.

Todora Škoro

8 коментара:

  1. Previše brzo postavljaš pjesme. Ostavi malo da ih još neko vidi. Ljudi gledaju i čitaju bez komentara.
    Inače sve bolja i bolja poezija, ne znam šta bi više rekao na ovu pjesmu, nego Pozdrav Savko.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa neka ih natenane čitaju iz knjige! A tebi ću, priznaj, nedostajati s mojim pesmama kad počnem da ih objavljujem tek na nedelju dana, recimo...A možda to i nije loše, da vas pustim da se uželite...Hvala ti, svakako

    ОдговориИзбриши
  3. Dovoljno je da stoji 3-4 dana, pa i sedam. Ja sam ubrzao sad, htio bi da namirim barem 190 postova do Nove godine, inače ja tu otprilike tako držim.
    I ne samo to, tad mi daješ vremena da jednom pogledam, ostavim, pa opet, i onda dajem komentar.
    Bilo bi loše da ne postavljaš, onda bi mi nedostajala.

    ОдговориИзбриши
  4. Todora, toliko si ti ovde izatkala snova, čežnji i ljubavi, da ni za sto godina (samoće) neće nedostajati. Ova još jedna u nizu tvoja "tkanica-lepotica" da se naslutiti ne samo obrisom, no i punoćom tkanja. Lepa je, draga moja prijateljice (i ne menjaj ritam, neka te ponese...)

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala, draga, za "lepoticu-tkanicu". A o ritmu ću još razmisliti.

    ОдговориИзбриши
  6. Najlepše je "tkanje" sazdano od devojačkih snova...

    ОдговориИзбриши
  7. Jeste, ali hajde da te "devojačke" snove nazovemo snovima ženskog srca... Nešto mi je bolan, bolno dalek termin "devojački"

    ОдговориИзбриши