Bezimenom
Pamtiću
čednost pogleda
ispod podignutih obrva
I osmehe
u kojima sam se ogledala
verujući ludo
kako će čudo da se desi
Pamtiću
vrelinu prepletenih stopala
i tvoju ruku
na mojoj strani jastuka
kako me traži
i kad sam tu
Pamtiću
svaki tvoj blagoslov
i oprost koji sam krala
između buđenja
Pamtiću sve
samo ne zameri
ako ti ime zaboravim
Jednoj mladosti
Ostani tu,
među nevinim godinama
koje ne žute uporedo
sa slikama
I ne traži svoj odraz
u mojim očima
One su pune nekog
davno uzrelog žita
i zalutalog parčeta sna
A ti,
ti na proleće
mirišeš
Kolevka
néma
od duga čekanja
samo zacvili ponekad
prazna
zanjihana
drhtavom rukom
od tuge i godina
svelom
Todora Škoro
__________________
Starac dečaku u sebi
Još zlatnog praha
u tvojoj kosi ima
i u pogledu dva nestašna
leptira
Još budan snovima
nedra puniš
i umeš da pratiš dugu
Još te ima u mom oku
a vreme je vreme da odeš
moj mili dečače
naše plave ptice
ne lete istom oblaku
Ja dalje moram sam.
Todora Škoro
_____________________
