San

Pojale mi noćas
zlatne strune
i poljima plavim
koračah lak;
ruke neke bele
me grlile
dodirima snenim
kao golubice;
i htedoh da ih uhvatim,
i htedoh da zapevam
i htedoh da polje preletim
da te nađem,
ali mi izmače sve.
Ostade tek osmeh
na usnama željnim
u svitanje.

Todora Škoro
____________________________

Otete zore

U osvite,
uz osmehe,
u očima jednim
budilo mi se
sunce
pa znadoh kad je
dan.
Ko mi je
ukrao jutro?
Ko me je
zarobio
u san?

Todora Škoro
________________________

Molitvena

Usnulo jutrenje
moje,
bez tebe,
budi me samo
pesma naša
neispevana

I željna, i snena,
kroz dane
neke tuđe
koračam sama
s tom pesmom
na usnama.

Todora Škoro
____________________________-

Zlehudi ženici

Mesec i ja,
dva sužnja otetog sna,
dva gospodara beskraja,
jedrimo uporedo
kao dva ženika
u susret nevesti-zori
koja će pohotno
da nas proguta
kao i sve
sanjare svevida.

Todora Škoro
_________________________

Sirotica

Odskakutala je u polja
da lovi šarenog leptira
i nije više imala gde da se vrati.
Njen dom je goreo
a ni mame i tate nije bilo;
samo je plišani meda cvileo
pred zgarištem,
bez jedne šape koju je
razneo geler.

Todora Škoro
________________________________

Zemlja plače plodom

Nabrekle rodom
k’o mleko u dojilje zlehude,
moje su ravnice
daleke.

Kažu mi
bogatim plodom čekaju me
kao da ću odnekud
da naiđem
i oberem ih, blagorodan.

A ja ćutim, pognut
dok jalovom nekom zemljom
dalekom hodam,
i još je svojom zovem

Todora Škoro
_______________________________

SPOKOJ

Ako razumeš
šapate jasike
ustreptale,
ti dođi

Moje drhtaje
prigrli i ostani
Jasiki ovoj
mir budi

Todora Škoro
_____________________

Nedoumica

Zastajem
u dovratku sećanja
kao tat pošteni
(ako takvog ima).
Stiskam ukradeni tren
i bih da ga ponesem,
ali kome, kad i meni
težak je,
i žulja i ruku stisnutu,
i dušu.

Todora Škoro
________________________________

Utihnuti pesnik

Sa moga dlana
prhnuše u svet
kao golubice

Rekoše mi,
neke su postale
kukavice,
neke zanemeše,
nekima krila
polomiše.

A ja ih više
ne poznajem,
potonuo u ćutanje -

te moje reči,
varalice.

Todora Škoro
_______________________________

Poraz

Zavela me večnost
pa u nepovrat
izgubih tren
u kome beskraj
bivstvuje

Ostalo sećanje
maglovito

Ostao besmisao
borbe s vremenom

Todora Škoro
________________________________

Ispovest

Priznajem

Jedne usne
sa ukusom nafore
i krvi Hristove

Jedan greh
bez oprosta
i bez pokore

Jedno ime
utkano u
molitve

Ja ljubav ispovedam,
Gospode

Todora Škoro
_____________________________________