среда, 17. септембар 2014.

ТАЈНА ГОРНИЦЕ



ТАЈНА ГОРНИЦЕ

Ако опереш руке до лаката
и уђеш
знаћеш које је место за издајнике
и колико је глад грешника велика
Ако ми у душу као у горницу* завириш
за тебе неће бити тајне
и стопала ће ти увек бити чиста
пречиста

*Горница (горња соба, на спрату); и соба у којој је одржана тајна вечера

 (Тодора ШКОРО)



уторак, 16. септембар 2014.

ИГРА У СОБИ 2б

ИГРА У СОБИ 2Б

Леже на затегнутом покривачу
Две три мрке мрље на свакој надланици
и кожа видљиво изборана (осим кад се стисну
у песницу)
Гледам их већ дуго
Препознајемо се
(тај мали прст што нагло заокреће
према домалом њен је, нема сумње)
Разнежим се (о, колико песама
о мајчиним рукама тад навре)
Потом се  нагло умире
Видим нешто би хтеле да дохвате
(можда измакле године)
Онда се склопе (љубе се! моле?)
све док ме мисао о сличности
лагано не убије
(тек тада притиснем звоно
и кад дежурни доктор најзад дође
загрлим га тим рукама
и испричам му поново причу
о недавно умрлој мајци)


(Тодора Шкоро)

LETA, DVE OBALE

 
„Sećati se znači ne videti“
(F.Pessoa)

LETA, DVE OBALE

Srećem ih često
Ljude koji sve trenutke života
žure da pretvore u sećanja;
Potom  ih kinđure i izvode
kao u šetnju rasne pse
(metafora o našminkanom pokojniku
ovde bi bila prejaka)
I kako im reći koliko su mrtvi,
tako rešeni da u životu drže  
nepostojeće,
i da bi, uz samo srk zaborava,
mogli ponovo da ožive

(Todora Škoro)


недеља, 14. септембар 2014.

DVE (ispod kućnog praga )

PAR

ne govori mi nikad
da  jedna pronađena cipelica
na tavanu rodne kuće
boli manje nego ona
izgubljena


*****


NI STARA KUĆA, NI BREG

zavičaj nije ništa drugo
nego misao koja boli
onako kako boli lepota
svega što prođe
(samo malo jače)


Todora Škoro


субота, 13. септембар 2014.

RASKRŠĆA

RASKRŠĆA

Nikada brat i ja
nismo  zajedno prevalili toliki put
kao u povratku
sa očeve sahrane
I sad srećemo neke ljude
koji nam govore kako nas kod kuće
čekaju sinovi
koji su već postali očevi
ali mi još putujemo

(Todora Škoro)


НЕСАВРШЕНИ МОДЕЛИ

НЕСАВРШЕНИ МОДЕЛИ


знала си само да се зове леонид
и да има топле глатке дланове
у које си гледала жудно
док је гњечећи глину вајао твоје бокове;
и падао је снег иза прозора малог атељеа
али није ти било хладно леонида
(стварно си се тако звала, само он то није знао)
под његовим рукама које су журиле
да уобличе колена и твоја мала стопала
пре него што истекне сат
( за други не би имао довољно)
и спусти ти две рубље на длан
у који би гледала зачуђено
јер ти је уместо руку лавље шапе извајао
по узору на своје (и на ваша имена)
као да је ипак знао


(Тодора Шкоро)



петак, 12. септембар 2014.

МУЖЈАЧКА



МУЖЈАЧКА

Заваран
ловчевом мирном руком
и јелен мирно стане

Не да завара ловца

Него да рика
снажније од пуцња
одјекне

(Тодора Шкоро)


понедељак, 8. септембар 2014.

POVRŠNOST

POVRŠNOST

Ko tvrdi da poznaje Čoveka
vređa njegovu misao,
tu hitru i neulovljivu impalu
koja ga mori od svitanja do počinka
Ko tvrdi da poznaje Čoveka
vređa ga
Čovek je što je njegova misao,
često i njemu samom nepoznanica,
a kamoli drugima


Todora ŠKORO

среда, 3. септембар 2014.

FRANÇAIS


FRANÇAIS

usne priljubljene uz tvoje grlo
uvek kad izgovaraš
ono francusko treperavo r,
sve dok ne utrnu
i sve dok ti uspevaš da se setiš
svih takvih reči,
a onda ponavljaš one
koje si već rekao


(Todora Škoro)


уторак, 2. септембар 2014.

ЈЕСЕН, И ЖИВОТ БЕЗ КРАЈА



ЈЕСЕН, И ЖИВОТ БЕЗ КРАЈА
(Црњанском)

Стотину бреза плеше
сребрни плес
а њихове потргане одоре
ноћ утка у покров
уснулој земљи

Не
нема ту жаљења
ово је само обична мисао
о васкрсењу
којом дишем


(Тодора Шкоро)