петак, 25. мај 2012.

"СТАМЕНА" најлепша родољубива песма


На овогодишњем међународном песничком конкурсу "Песничко пролеће Чукарице" моја песма "Стамена" освојила је прву награду у конкуренцији родољубиве поезије. Додела награда и промоција зборника одржаће се 1. јуна
















Клуб писаца Чукарица - Песничко пролеће Чукарице 2012

Обавештење о резултатима конкурса " Песничко пролеће Чукарице 2012 ".
Жири нашег конкурса, у саставу: Светислав Голић Стив - председник , Бранислава Вујачић и Вујица Шћекић - чланови, је донео следећу одлуку :

Љубавна поезија :

Прва награда - Милица Богдановић, Умка, Београд - песма - Највећа тајна
Друга награда - Марина Булајић, Дрвар, БиХ            - песма Неспокој
Трећа награда - Оливера Оља Цупаћ, Чачак           - песма Детелина
Прва похвала   - Љубомир О. Вујовић, Београд       - песма  Будим је
Друга похвала - Драган Вилић         УСА                  -песма  Илузија
Трећа поувала  - Јовица Станимировић, Ниш               - песма На булевару

Родољубива поезија:

Прва награда  - Тодора Шкоро, Београд                 - песма Стамена
Трећа награда - Борисав Бора Благојевић, Ћуприја    - песма Нећу нигде
Прва похвала   - Миодраг Лазаревић, Пожаревац        - песма Куће кречене у црвено
Друга похвала - Драган Недимовић, Београд          - песма Извадите руке из џепова
Трећа похвала - Сара Марковић, Београд                 - песма Било би лепо


Стамена


Не замерите ми
што име јој крштено не памтим
а златним словима би га ваљало
урезати
насред Метохије
Да сија по ведрини и помрчини
да сведочи да све што јесте
било није онако како су зли језици
испалацали

Не замерите ми
што јој не памтим име
била је то јунак-жена
Стамена би се могла звати
доликује  јој
Што деветоро одоји а десето јој  под прсима
што пушку на једном а мотику на другом
рамену је носила
божуром и молитвом пркосила
огњиште грејала
и кад су најљући ветрови дували
и кад су многи јачи поклекли
(нека су им трагови проклети
и глава Лазарева светла нека им суди)

Она је страх преко рамена бацала
јечам пољем с песмом жела
и остајала, остајала
А ја, ја јој се ни крштеног  имена,
не замерите,
не могу сетити
Знам само да је била 
стамена



ТОДОРА ШКОРО
____________________________________




среда, 23. мај 2012.

ДУШИ У ПОХОДЕ




ДУШИ У ПОХОДЕ

Онамо иза сâњā
као иза окука
можда магличаста
можда далека
чека нас тиха
самотна

Онамо иза лутања
од хиљаду миља
кад пута мало остане
 и кад је познамо
као у сузи
у роси од смиља

Онамо иза заблуда
кад јутро неко
меко и чедно нас прене
и у наручје тузи  нас положи
 као на скут драге жене

Онамо близу краја
и умора
кад са синора живота
плаветна поља раја
слутимо

Онамо знам
откуд смо пошли
сном или злом вођени
 онамо ћемо је наћи
да опрости нам


Тодора Шкоро
_________________________