петак, 22. јануар 2010.

ZVEZDA UGAŠENA



I vila i zvezdana boginja
sam bila
dok tvoja ruka topla meka
daleka sazvežđa mi brala,
a ja ih rasipala
nesmotrena.
I željna i raskalašma
neku drugu zvezdu sam snila,
za njom tragala, nju krala,
a nisam, ne nisam znala
da ona nije meni padala,
pa ostah začuđena
kad mi na dlan stade
ugašena.

Todora Škoro

7 коментара:

  1. Po nekom (ne)pisanom pravilu postanemo svesni onoga što smo imali tek kada ga izgubimo...

    ОдговориИзбриши
  2. ТОДОРА ! Uвијек изнова постављамо сами себи питање. Можемо ли предвидјети и планирати своју будућност, а заборавити прошлост ? Ово прво, тешко ко може, а друго, и кад сматрамо да смо заборавили прошлост,често нас на то потсјете неки догађаји којих се радо, или не радо сјећамо.

    ОдговориИзбриши
  3. Da, Alex. A po istom pravilu postajemo svesni da i ono za čim dugo, predugo čeznemo, onda kad ga dobijemo - i nije ono što smo hteli...

    Pesa, ne samo da nemamo uticaja na prošlost i budućnost nego se i sa sadašnjošću ponekad teško borimo - izmiče nam, ćesto ne zavisi od nas. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  4. Ponekad nam se tako desi: da se ponašamo raskalašno, da ne cenimo darove ljubavi kojima nas obasipaju voljene osobe, da njihove vrednosti spoznamo tek kada bude kasno. Ili, da od dugog iščekivanja i želja za darovima, prestane ta čar i lepota njihova ugasne, pa se pitamo da li je to baš ono o čemu smo maštali. Lepa pesma, govori o našim večnim preispitivanjima, o greškama i promašajima :)

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala emo_serpice, upravo sam oba ta osećanja imala dok sam pisala ovu pesmu...

    ОдговориИзбриши
  6. Još jedna lepa pesma sa temom koja je uvek i kod svih ljudi prisutna.
    Posebno mi se dopada komentar "emo_serpica".

    ОдговориИзбриши
  7. Zahvaljujem, i na komplimentu za pesmu, i u ime emo-serpice za zaista divan komentar.

    ОдговориИзбриши