Pobednica jubilarnih, dvadesetih "Pesničkih rukoveti"

Ovogodišnji pobednik jubilarnih, dvadesetih "Pesničkih rukoveti", konkursa koji organizuje Krajinski književni klub iz Negotina , jeste pesma "Pismo kćeri u tuđini", autora ovoga bloga, Todore Škoro. U konkurenciji brojnih poeta iz svih zemalja okruženja, ali i iz celog sveta, u konkurenciji raznih pesničkih izraza i stilova, izborila se "kći Smiljana" ( o kojoj pesma peva, prim. autora) svojom snažnom emocijom, satkanom u pomalo arhaičnoj formi tvorenoj "na narodnu" da do ovog prestižnog priznanja stigne.

Zahvaljujem na ukazanom poverenju organizatorima. žiriju, ali i svima vama, mojim vernim čitaocima koji ste takođe, onomad, verovali u ovu pesmu.

Seobe u ratu, seobe u miru, pečalbarske, ali i negeografske nego intelektualne, duhovne, emocionalne, usud su, čini mi se, više našeg nego ikojeg naroda na svetu. A svaka seoba je bolna. Onome ko odlazi, još više onome ko ostaje. A najviše, mišljah, majkama, njima seoba dece dođe kao prva smrt, posle koje ona druga, konačna, bude tek nešto neosetno, skoro željeno. Otuda, od te misli, od slike mnogih naših majki-čekalica bez nade, rodila se i ova pesma. Potekla, onako na narodnu, nalik tužbalici ili molitvi. I nije moglo drukčije. Izišla je iz mene, a sad, ovenčana nagradom Mokranjčevog i Hajduk-Veljkovog grada, prestala da bude samo moja, želim da ona bude dete svih majki koje čekaju svoje otišle kćeri i sinove. Darujem je njima, od srca.

HVALA beskrajno svima koji ste, svraćajući ovde, činili da istrajem ( i da još trajem) u poeziji, da joj se predam i pustim da me vodi.

Vaša Todora Škoro

Saopštenje organizatora konkursa “Pesničke rukoveti“

На овогодишњи конкурс пристигло је 682 рада из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Српске, Словеније, Бугарске, Македоније као и из Аустралије, Француске, Аустрије, Швајцарске, Канаде, књижевника пореклом из региона. Жири у саставу проф. др Љубиша Рајковић Кожељац, председник, чланови проф. Томислав Милошевић, и проф. Слађан Михајловић, изабрали су троје финалиста међународног фестивала поезије „Песничке руковети“: Тодору Шкоро из Београда и песму Писмо кћери у туђини, др Рајка Глиба из Задра и песму Силазак као успон, Бранку Војиновић Јегдић из Подгорице и песму Тавани.

Жири је похвалио следеће ауторе: Душана Ружића из Параћина и песму Очев виноград, Приможа Весника из Љубљане и песму Теснац у срцу славенских судбина, Невену Бошњак Чолић из Београда и песму Опстати, Сузану Ступар из Приједора и песму Дневник предвечерја, Сенахида Незировића из Тузле и песму Бранко Миљковић, Ани Стојкову Иванову из Пловдива и песму После ноћи, Милоша Маринковића из Ниша и песму Да не постоји киша, Милана Јанковића из Пожаревца и песму Жижак - атеиста, Гордану Радовановић из Бања Луке и песму Завештање и Драгану Ђурковић Тошић из Чачка и песмуТражим зрно у човеку.

Жири је одлучио да је овогодишњи лауреат међународног фестивала поезије „Песничке Руковети“ Тодора Шкоро из Београда и песма Писмо кћери у туђини.

Сви одабрани радови биће објављени у посебном е-боок издању часописа за књижевност, уметност и културу Буктиња а часопис прослеђен ауторима који су у њему заступљени.

Завршна смотра фестивала, додела награде и представљање победника пред неготинском публиком одржаће се у другој половини месеца септембра.

______________________________________

I još jednom, da se podsetimo...

ПИСМО КЋЕРИ У ТУЋИНИ

Ослушни кћери Смиљана

Пропупели бехар те опет невиношћу зове

да руком руменом га као некад милујеш

Да на груди девојачке га свијеш уздрхтале

и скријеш тако жар пред драганом својим

Ослушни кћери Смиљана

Испод стрехе песма две загрљене кумрије

што не умеју да поју ако остану саме

Оне ти дане мајци јадној и самотној веселе

док твоје скуте беле замишљам усред таме

Ослушни кћери Смиљана

Жалобно цвили наша стара капија чекалица

кад је тек путник намерник отвори место тебе

и оде брзо погнута лица напојен водом и болом

који ова старица не уме са скрије

Ослушни кћери Смиљана

Све радости за којима си на далек пут пошла

И ако ти и сад умилније од кумрија поју

И ако те ни бехар ни завичајни ветар не зову

Нека ти је проста ова жеља мајчина

Ослушни кћери Смиљана.

_______________________________________