понедељак, 12. септембар 2011.

Starina




Starina

Gledam ga
zastaje i korakom
i pamćenjem
i glas mu u grlu
zapne
pa samo odmahne
i zasuče dugi brk
mrk i namršten
promrmlja psovku
na račun mladosti
A onda kad misli da ga ne
gleda niko
tešku suzu staračku pusti
ali je brzo otre
i u daljinu upre
pogled bistar
i to ga načas umiri

Todora Škoro
__________________________________
Ilustracija : Starac iz Erla Van Gog

6 коментара:

  1. Sviđa mi se. Dobra pesnička crtica o starosti, sa fino iznijansiranim "borama" i morama... :)

    ОдговориИзбриши
  2. Andja (Nedeljkovic) Petrovic15. септембар 2011. 17:22

    U sedamnaest redaka,sa malo reci,receno je gotovo sve...emocija je tu,izmedju redaka,koja proviruje kao starina negde u daljinu prema nama...! Hvala Todora,mozda ima razloga,ali ova pesma ima i dubinu i sirinu,jednostavno je mocna...!!!

    ОдговориИзбриши
  3. Anđo, draga, hvala... Moćan je Bog, i moćna je ona duša koja, ćitajući, može da u sebi stvori emociju. Tek u tome može da bude i moć pesnika, i njegove pesme. Ako je sa ovom (ili bilo kojom drugom mojom pesmom) to slučaj, onda sam srećna i zahvalna...

    ОдговориИзбриши