NAJLEPŠA SLIKA U LUVRU

NAJLEPŠA SLIKA U LUVRU

To nije muzej to je grad

gunđala si dok smo hodali

bezbrojim hodnicima Luvra

ostajući bez daha pred svakom slikom

i kad smo najzad stigli pred

najmisteriozniji osmeh

ja sam pokušao kao i svi naivni da ga razumem

utopivši se u njega i zadivljen i razočaran

(svojom nemoći)

ti si se umorna spustila na kameni stepenik

izula tufnaste espadrile i masirala

svoja mala bela stopala

ne mareći što će nas zbog toga izbaciti

a ja sam opčinjen stao pred tom slikom

(uz još nekoliko japanskih turista

koji znaju vrednosti malih stopala)

kao pred najlepšom

koju sam poneo iz Luvra

(Todora Škoro)

NADA

NADA

ima li ičeg tužnijeg

od sunca u tvome zatvorenom prozoru

koje, kao i ja, nastavlja da te traži

čak i onda kada su ptice koje si hranila

odustale od verovanja

da ćeš se opet na njemu pojaviti

nasmejana

i utoliti našu glad

Todora Škoro

U IZBEGLIČKOJ KOLONI

 

U IZBEGLIČKOJ KOLONI

Poneo sam to parče žive slike

krišom sam ga jednim okom ukrao

ispod majčinog pazuha

dok me je privijala na jecave grudi

kao i ostale matere svoju decu u koloni

Naraštaj novi izgnanički

Poneo sam to parče zavičaja

u bistrom oku plavokosog dečaka

i sad ga tek ponekad u osami razvijem

na praznim dlanovima

i plačem, plačem sve suze koje

tada nisam umeo

                                                                                 (Todora Škoro)

USPOMENI NA MALU AMRU MEMIĆ IZ GACKOG (1978-1992.)

USPOMENI NA MALU AMRU MEMIĆ IZ GACKOG

(1978-1992.)

Obnevide mnoge oči u ratovima

ali će u svakom ostati neke dečije

koje će, kao Amrine, videti ko je

potegnuo bombu-kamen

i koje neće umeti da lažu.

A kad ih sutradan na proplanku nađu ugašene

reći će da je to samo rođačka osveta

ne i ratni zločin.

I nastaviće, slepi, da ubijaju

I neće osećati strah

pred budnim očima dečijim

(Todora Škoro)

* Pesma je inspirisana istinitom pričom o devojčici Amri Memić koja je stradala od rođačke ruke jer je bila svedok zločina o kome nije htela da laže. Tekst se može pročitati ovde 

ČEDOMORSTVO

ČEDOMORSTVO

Vrisak rodilje pamte samo kćeri,

govorila si i svijala se pod moje

pazuho kao fetus,

sećajući se.

Oštrila očnjake o moje želje očinske

i smejala se groznim grohotom

a ja nisam znao šta više da učinim

nego da tvoje jedino dete

postanem,

da čekam da me rodiš

i da zaboraviš kako si se svog krika

odrekla zauvek.

A šta ako kćer bude, čikala si me

A šta ako kćer bude?

(Todora Škoro)

* Ilustracija: slika Nade Krstajić

LUTKARSKO POZORIŠTE

LUTKARSKO POZORIŠTE

Na premijeri

moskovskog pozorišta Obrascov
sasvim nenadano se pokidala nit 
koja je u veselom ritmu

pomerala desnu nogu lutke-igračice

I niko nije primetio suzu u oku

zlehude marionete

dok se njena obešena noga njihala

bezuspešno pokušavajući da izvede

poslednji galop kan kana

Zavesa

Zvižduci

Kraj spektakla

                                                                                                        (Todora Škoro)

ЗАВЕТОВАН (песник)

ЗАВЕТОВАН

(песник)

Инок је рéчи

Монах који се блага домогао,

не одрекао

Његова је пустиња пуна извора

а испосничка келија дарова

за намерника

који од варљивости

света

пожели да се

спасе

(Тодора Шкоро)