ВАРЉИВИ ДРЕМЕЖ У КУПЕУ

 

ВАРЉИВИ ДРЕМЕЖ У КУПЕУ

кад у трену у коме се мимоилазе возови

угледаш лице човека који те прати у сновима

а кога си сасвим сигурно једном већ негде срео

можда баш у овом возу давно некада

док те је  упозоравао вичући

да се не нагињеш кроз прозор

остајеш зачуђен што је он сада у оном другом

који само мине и не дозволи ти ни да махнеш

ни да се пробудиш

и зато кад се тутњећи мимоилаз(ит)е

ти волиш да чело наслониш на стакло и да жмуриш

верујући како непогрешиво знаш

станицу до које ћете стићи

Тодора Шкоро

МЕТАМОРФОЗА

МЕТАМОРФОЗА

Све је постало друкчије

кад сам те пронашла склупчаног

у својој најтајнијој мисли

знајући

да ако једном из ње изађеш

нећемо више бити исти

ни ти ни ја ни она

Зато те чврсто држим за руке

слушајући како том ропству

за које мислиш да је само твоје

смишљаш разна лепа имена

Тодора Шкоро

(Илустарција: Предраг Бајо Луковић „Метаморфоза“)

УЧЕЊЕ О СМЕРНОСТИ

УЧЕЊЕ О СМЕРНОСТИ

Учим, ево, пола века

наук преподобнога Сисоја Великог

да се смерност као врховна врлина једног хришћанина

може стећи само ако признајете

свакога човека бољим од себе

Учим, ево, пола века

и од суште истинитости тога исказа

и светачке светлости пред којом сићушим

не одмакох даље од узаманог труда

да се буде бољи и бољи

Учим, ево, пола века,

све учећи наопако

Није лако пред људе стати и признати им првенство

Tешко би вам ту искреност поверовали

и кад би је једном, неким чудом,  било

Тодора Шкоро

ZATOČENICI

ZATOČENICI

Uvek postoji taj presavijeni požuteli papir

na dnu fioke čiji si talac

a ti godinama naivno veruješ kako je on

tvoj zarobljenik

I tako ćutke držite sudbinu u rukama

ili makar na odstojanju

sve dok vas neko jednom ne pročita

ali će tada već biti kasno da se objasne

svi ti strahovi i ropstva

                                                                                   Todora Škoro

VARLJIVI OTISCI

VARLJIVI OTISCI

Neke proživljene trenutke

skoro da mogu da opipam

kao sopstvene tabane

a neke

ni kad mi ih drugi pronađu

ne prepoznajem

kao da su oni tragovi tuđih stopa

a ne mojih

 Todora Škoro

ČUVARICA

ČUVARICA

Nana je često parala

naše prerasle dečije džemperiće

i sebi plela šarene rekle od njih

Tako je na najlepši način čuvala

naše detinjstvo

koje bismo dolazeći sa raznih

krajeva sveta

jedva čekali snažno da zagrlimo

Todora Škoro

PUT

PUT

u potrazi za bogom obišao je

pola sveta

a trebalo je samo da se osvrne  

i pogleda u oči detetu

iz čijih je cipela nesmotreno

požurio da ode

Todora Škoro.