петак, 19. март 2010.

Miris nevere


Strepim
hoće li i ovog proleća
boleti mirisi lipa i ljiljana
ili će mi vetar
neki novi behar doneti
da opije me,
da zavede me
i neku drugu ruku
da u njoj poznam tvoju
i stisnem je.

Todora Škoro
______________________

4 коментара:

  1. Nekako s proleća sećanja uvek "zabole", ali svako novo proleće donosi novu nadu i veru u ljubav....Svake ruke grle i vole na svoj način i uživaj u ljubavi koju ti daruju, jer prošlost je ispisana, a sadašnjost pišeš najlepšim pesmama...

    ОдговориИзбриши
  2. Alex, zvučiš mi poletno, prolećno, optimistički...To mi je drago. Verujem da ću ti se i ja uskoro pridružiti u takvom raspoloženju.

    ОдговориИзбриши
  3. Dobro je, draga Todora, što imaš inspiraciju za pisanje poezije. Dešava se da duša bolno zaćuti, emocije se nekako zgušnjavaju i teže nalaze način da pronađu put ka oslobođenju.

    Proleće i pored svoje lepote budi setne misli. Umesto da uzlepršamo mi se vraćamo u neko vreme tame, tražimo ponovo prošlost da je oživimo. Sve je neponovljivo, baš kao i u prirodi. Samo je promena večna. Hrliti novoj ljubavi, nekoj novoj, toploj ruci, slušati nove tople reči... ali i ne zaboraviti ruke koje su nas grlile, nosile kroz ovaj život.

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Nadice, kao i zemlja, obamrla, koja treba da pobedi tu zimsku "smrt" i iznedri život - mirise, boje, lepotu, tako nekako je i duša u stopu prati pa se bori da u sebi nađe i porodi novu lepotu i novi život, novi smisao. Stoga su ovi pretprolećni dani tako teški...

    ОдговориИзбриши