ТЕСТАМЕНТ
Имам
само
рањава
гола стопала
и
предачки грех претежак
на
плећима
пут
трновит
на
хоризонту тек слутим
порода
сопственог клетву
и небо
од срама
обневидело
опроста ниоткуда
Тодора Шкоро
______________________________
Uh, šta je to večeras? Alex me "načela" ti me dokusurila...
ОдговориИзбришиTodora,
ОдговориИзбришиEvo stihovima Crnjanskogda ti pomilujem dušu. Svaka svetlost ume da zaboli one dubine duše fo koje dopre, sa kojom se srećemo. Duh čudnom razirućom ljubavi leči. Isceljuje...
"A mir, svud je mir, kad raspem što je bilo
i priklonim glavu na ono što me čeka;
na ceo jedan kraj sa kog se vino slilo
i smeh, i divna bestidnost, daleka.
I, tako, bez mora,
preliću život naš, zorama Fruških gora,
I, tako, bez pića,
igraću, do smrti, skokom, sretnih, pijanih, bića.
Lutam, jos, vitak, sa šapatom strasnim
i otresam članke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim,
tišina će stići, kad sve ovo svene,
i mene, i mene. "
M.C.
Емо, изгледа да је ово ноћ "свођења рачуна", мада је ова моја песма настала давно, али ме је тек данас дотакла... :)
ОдговориИзбришиДрага Сфинга, било који стих, или реч Црњанског има ту моћ... Хвала ти!
ОдговориИзбришиUh! Todoro... nećemo tako...
ОдговориИзбришиБраварице, хтели и ли не, понекад живот нуди и овакве перспективе... Теби поздрав! :)
ОдговориИзбриши