уторак, 14. фебруар 2012.

СЛИКА ГРАДА




СЛИКА ГРАДА


Док ноћ самоћи
 открива лице
блеском располућеног месеца
сторуке улице скупљају расуте снове
 из џепова
замуклих свирача

Тетурајући се
између смеха и плача
звоне тек потпетице
док оне младе
а већ потрошене
не знају куда

У лов на залутали
комад хлеба
крећу и пси луталице
за ехом пијанстава
сувишног очаја
и залудних нада

Са истока
надире зора


Тодора Шкоро
__________________

4 коментара:

  1. Važno je da Eja slika zoru rumenom bojom... možda se rasplamsa uskoro i izrodi ljubav :)

    ОдговориИзбриши
  2. Da... uvek sam verovala da zora može da promeni sve... :)

    ОдговориИзбриши
  3. Kaže pesma: Jutro će promeniti sve. Može da bude, mada ne mora da znači :) Tvoja pesma, Todora je nevelikim brojem stihova maestralno oslikala noćni grad, u vremenu kada je zaista takav: istrošen, smožden, unižen... Bravo za dojam koji si stvorila, bravo za način na koji si to postigla!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Emo, draga, HVALA! I molim za odgovor: šta se dešava sa svim tvojim blogovima, nevidljivi su mi danima?

      Избриши