понедељак, 3. децембар 2012.

РУКА КОЈА ДАЈЕ И РУКА КОЈА ПРИМА


Сасвим случајно задесих се за тезгом са првим зрелим трешњама тик иза његових леђа. Препознах сиви, местимице похабани капут, на лакту пажљиво окрпљен да се једва видело. И препознах та уска, мало погнута рамена,  петнаестак минута раније стајала сам такође иза њих, у оближњој банци.
            -Колико су вам трешње? – упита.
            - Сто динара – рече, скоро фркнуфши дебела, забрађена сељанка, а ја улових њен  омаловажавајући поглед упућен човеку.
            -Може ли за осамдесет?
            Наду се једра, отресита, као да ће наједаред да експлодира, као да ју је неко у саму зеницу убо, а онда се срете са мојим стрпљивим погледом у коме ваљда препозна сигурну муштерију, па поче више да богоради, него да прича невољнику испред мене.
-Може, може... све може. Немате?! Нико нема, немам ни ја, па ме нико не жали... Али  'ајде, први си ми, за сефте, може за осамдесет, ђаво да носи све... Да госпођа не чека...
Одмери  потом килограм, тачно у грам, пружи му кесу, он њој стодинарку, а кад  она хтеде да му врати две десетице, он одмахну.
-У реду је, не треба.
И оде.
Ту забезекнутост на сељанкином лицу није могуће описати.
-Па шта он мисли, безобразник један! Мене је нашао... да се спрда са мном... А ја, к'о велим, жао ми га, можда нема, сиромах, па да му дам испод цене. А он се мени руга. Јесте видели, госпођо, а? Него, колико вама да измерим? Видите како су дивне, сочне, а слатке к'о мед...
-Килограм – одговорих замишљена, без осмеха.
Она узе испод тезге јачу, бољу кесу, пажљиво је напуни и додаде бар за шаку више зрелих плодова, да је вага „претегла“, па ми је пажљиво пружи.
Из новчаника извадих осамдесет динара (стрепећи да ли имам толико уситно, одахнух кад сам видела да имам) и пружих јој. Збуни се. Рече.
-Али, госпођо, трешње су сто динара...
-Знам – рекох. – Са оних двадесет од малопре што сте оном човеку узели, то је таман толико.
Док сам се удаљавала од тезге, размишљала сам како племенити човек излази на крај са неколико хиљада динара месечне социјалне помоћи које добије. У банци, испред мене, подигао је тачно толико. Размишљала сам и да ли  је могуће да га пронађем, и да ли је могуће да му некако помогнем, финансијски, а да то не сазна, или да се не увреди. Схватих како би, све и да га пронађем, то било тешко изводљиво. Јер, он је изабрао да даје, а не да прима милостињу.Од своје беде из новчаника и из хрпе блага у души.
Само о сељанки нисам размишљала. Ипак, одлезећи на пијацу, ту тезгу сам почела да заобилазим.


Тодора Шкоро
____________________

7 коментара:

  1. sjajna prica. Nije lako biti dobar..al je izvodljivo.. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Krasna priča!!!
    Navratih po preporuci drage Pipi a sad odoh "prolistati" ostatak bloga...
    Ćao.

    ОдговориИзбриши
  3. Životna priča koja me je dobrano zamislila. Divne su ti priče,pune emocija i pravih životnih situacija.Sretna sam što nam je Pipi otkrila tvoj blog:)Želim ti svako dobro i još puno divnih uradaka:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала много, Сонај... :) Биће ми увек драго да Вас обрадујем каквом животном причом...

      Избриши
  4. * Gospod da vas blagoslovi, Tvorac neba i zemlje! * U svakome danu nova je milost Božija * Juče popodne petarda je toliko jako eksplodirala,da je moja unutrašnjost doživela zemljotres,a koliko tek smeta starijim osobama * Verujem da je prasak petardi remećenje javnog reda i mira,i delo je od satane * Sve mogu u Hristu Isusu koji mi daje snage * Ko profitira kroz petarde,i da li su bilo kome potrebne prodavnice sa takvom opremom * Jači je Isus koji je u meni nego djavo koji je u svetu * Ako ništa drugo,neka ona osoba što jeste stručnjak u vezi ovakvih stvari učini da se petarde koriste samo za doček Nove Godine * Sve je moguće Gospodu i onoj osobi što veruje * Da ne govorim koliko je osoba već stradalo koristeći petarde i slično * A što se tiče božićnih,novogodišnjih i božićnih praznika,želim da vam se ispune sve želje što jesu ispravne pred Bogom * U zdravlju neka vam je sve * Slava Gospodu Isusu Hristu jedinome spasitelju *

    ОдговориИзбриши