Ovih dana oglasila se šestom pesničkom zbirkom. Jasmina Malešević (1962.), pesnikinja iz Beograda, novim poetskim ostvarenjem "Čarna šuma" (izdavač Print 2 Print), kako u pogovoru kaže Nenad Novak Stefanović, javlja se "u prepoznatljivoj tematici metafizičke erotike, ali u jednom svežem ključu za čitanje prepešačenih osećanja.Dosledna u temi, kao da sebe time sebe izaziva i ohrabruje na traganje, blisko lutanju, za novim jezičkim damarom (...)"
PLAMENA LJUBAV U
OBILJU MEDA
Kao i svaki dosadašnji poetski
iskorak Jasmine Malešević, i ovaj je od sedam milja.
Njeno novo stihotvorenje, formom
lirska poema, ili poetski roman, a sadržinom oda žudnji i strasti na jedan jedini,
čini se ispravan, panteistički način, kao i znalačkim izborom pesničkih sredstava, spoj je antičke i moderne
poetike kakav se retko sreće.
„Čarna šuma“ u svojim stihovima
krije jednog setnog i melanholičnog Tagoru, odiše prečistom senzualnošću jedne
„Pesme nad pesmama“, ali i manirom izabranih savremenih, modernih pesnika.
Imenovanjem svojih lirskih „junaka“ u Lepu Devojku i Lepog Pesnika Jasmina
Malešević nepogrešivo naglašava suštinu
pevanja (lepota, pre svega!), ali i suštinu života, a žudnju, strast i ljubav
sasvim precizno naziva Čarnom šumom. U toj šumi i
slavuji
i med, i lišće i Ognjeni zmaj, i Čarna ptica, i ples, i Čarobnjak i
mahovina, u toj vrtoglavoj strastvenoj
igri imaju svoje tačno određeno mesto, oni su vojnici u ovom ratu za dosezanje
žudnje. Hrabri, kao i pesnikinja, da zakorače u tu čarnu (crnu, mračnu,
neispitanu, opasnu, čak) šumu, da u njoj pronađu svetlost, da od nje (žudnje) načine
Svetlost, jer ona to svakako i jeste.
A kad se žudnja dosegne, ostaje
jedno izvađeno srce na dlanu da kuca, a drugo,
usplahireno, kreće iznova da ga traži, kao na početku. Jer...
Voda kruži
svojim tokovima.
Život kruž
svojim bolovima.
Onda
na red dolazi isceljenje,
vidanje rana. Ili neverica? Ili novi san? Ili taj isti, jedan, jedini,
koji se nikad ne završava?
Analogija ljubavne žudnje sa potrebom pevanja
(pesništvom) snažna je toliko da u ovoj poemi oni postaju jedno. Onako kao što se cela Priroda zaveri da se željeni
ljubavni zanos ostvari, isto tako se Duša Sveta zavetuje da će i pesma večno
teći. Jer,
zna dobro pesnikinja, da je na
početku bila Reč, i da će je uvek biti. I da je moć Reči vrhovna.
„Jedan krik je dovoljan
da nestanem.
Jedna reč je dovoljna
da poletim ka tebi“. kaže ona.
U naizmeničnom neskrivenom izlivu osećanja dva
lirska subjekta, ovo delo, započeto zaista kao epistolarna forma, dozvoljava
mogućnost čitanja i potonjih stihova kao svojevrsnog epistolarnog poetskog
romana (ili poeme), ali sada na jednom drukčijem, mentalnom, ili pre emocionalnom
nivou, što čitanju daje dodatnu draž i što pesnikinju-tvorca izmešta na jednu
novu poziciju, ni mušku, ni žensku, nego na poziciju univerzalne ljubavi.
„Čarnom
šumom“ je Jasmina Malešević uspela da jedan intimni doživljaj ljubavi i žudnje
iskleše u jedan svevremenski osećaj. Njen poziv Lepe Devojke Lepom Pesniku da u
šumu dođe, ujedno je i poziv pesničke čarobnice Malešević svojim čitaocima,
koje će ona potom vešto voditi kroz sva bespuća, ali i sve lepote i slasti, a
onda ih i osloboditi straha. Straha od žudnje, straha od ispunjenja, straha od eventualne
boli. I sve to obilno će zaliti medom, da zauvek ostane sladak ukus u ustima,
kao onaj sa tela njenih šumskih ljubavnika, na koje je tako obilato kapao.
Todora Škoro
(Predgovor knjizi "Čarna šuma")
______________________________________
Нема коментара:
Постави коментар