Delila ih je samo njena taraba i njihova visoka betonska ograda, obrasla bršljanom. I uzana ulica između ta dva njihova sveta. Desetlećima tako, jedni kraj drugih blizu, na tek nekoliko metara, da ih je mogla čuti dok doručkuju u bašti. Oni nju nisu. Uvek je doručkovala sama.
I tog jutra, s knjigom spuštenom na krilo, Ani je, više od davno pročitanog romana, pažnju privukao razgovor iza bršljana.
- Želim da se razvedemo - tihim, drhtavim, ali odlučnim glasom kaza Ona.
- Imaš drugog? - pitao je promukli bariton.
- Ne, nemam. Niti ću ga imati uskoro. Nije to...
- Ne voliš me više? - bila je to više konstatacija, nego pitanje.
- Da preskočimo to. Znaš da sam uvek iskrena, sad bi iskrenost samo sve zakomplikovala...
- Možemo li i decu da preskočimo? - sad je već optuživao.
- Nisu više deca. Oboje imaju decu, ako si zaboravio. I nisu više sa nama.
Ćutanje je trajalo dugo. Ana je, zaklonjena hladovinom svoje tarabe i komšijskim bršljanom napregnuto iščekivala.
- Zašto, dušo?! Gde sam pogrešio? Zašto?...
Ćutanje. Jecaj. Njen. Traje dugo, ali se utišava.
- Ne mogu više. Istrošena sam. Sve sam vam dala, sad sam ruina. Želim da nađem sebe, da čitam knjige svakoga dana, da ležim sama u baštenskom ligeštulu, da ne moram da kuvam... Da sebi kupim komodu koju sam odavno želela, a ne uvek sve na decu, kuću, hranu... Da idem u pozorište. Da ćutim jer trideset godina već moram da odgovaram na vaša pitanja i kad mi se ne priča. Hoću sebe da nađem, Milane, shvati!
Ana je bezglasno zaplakala iza svoje tarabe. Ustade, knjiga joj pade iz krila. Uđe u kuću, lepo opremljenu nameštajem koji je sama birala. Pade joj pogled na komodu. Na njoj, stajala je karta za večerašnju pozorišnu predstavu. Jedna.Uđe u kuhinju koja nije mirisala na gulaš i krofne. Nije ni danas ništa kuvala. Spusti se na stolicu, obuhvati glavu šakama. Požele da s nekim podeli naglas misli o sreći. I o samoći i davanju. Nije imala s kim. Kuća je brujala tišinom.
"Ona će bar imati gde da se vrati kad shvati da tamo kuda čezne nema ničega", uzdahnu Ana.
" A ja?"
Todora Škoro
