понедељак, 18. јануар 2010.

UHODA




Neopipljiva
a živa,
kao uhoda
u stopu me
prati,
uznosi i boli,
budi i usniva,
nevidljiva
kao sen,
ta ljubav,
kao večnost
ili tren.

Todora Škoro

9 коментара:

  1. Da, da... svejedno da li je večnost ili tren kad ti je ona pratilac.

    ОдговориИзбриши
  2. Da, draga, samo neka je ona tu, pa makar i tiha, pa makar i nevidljiva...

    ОдговориИзбриши
  3. E, ovo je dobro, čak odlično, kratko sa dobrim snažnim izrazima i odgovarajućim ritmom.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Pesa. I ne nosi mračno raspoloženje kao mnoge moje pesme, pa znam da je po tvom ukusu. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши