петак, 7. мај 2010.

Sećanje



Zalud me.
za Đurđeva-dana,
mame ptice na
jutrenje.
Ni radosna
ni bosa
ne hitam poljima
Cvet moj posečen si
kao mačem,
suze su
moje rosa,
a venac sećanje
na tebe
mesto uranka

Todora Škoro
____________________

4 коментара:

  1. "Đurđevdan zeleni svima osim meni..."
    Lepo je čitati te opet!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Da, tu sam i to baš onako kako ovaj stih kaže. A i ti si tu, a to me raduje.

    ОдговориИзбриши
  3. Čitam... ali ne znam šta da napišem u komentaru. Puno tuge ima u stihovima. I sama sam nekako setna, tužna ili ... kažu s godinama se sve manje radujemo proleću. Nastaje nesklad između našeg prirodnog nestajanja i večitog obnavljanja prirode. Treba mnogo truda i volje da svoj unutrašnji svet obasjavamo sitnim radostima, planiranjem lepih događanja, novih susreta...

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala na bodrenju, draga Nadice. Meni je maj odneo najveću radost, pa ne znam sad kako da se sitnima radujem... Hvala Vam.

    ОдговориИзбриши