ИЗДАЈНИЧКИ ГЛАГОЛ
Канцеларијски телефон зазвонио је снажно.
„Идеш ли кући одмах после посла?“, пита га, без
увода.
После краћег размишљања. одговара јој уморно,
питањем:
„Има ли
сврхе?“
Она ћути. Извесно премишља, пита се чиме се одала. Он
гледа на сат, још педесет минута остало је до краја ноћне редакцијске смене.
Уморан од анализе текста о језичким недоумицама понавља у себи „Идеш, изићи, ишавши,
произлази, идемо...“
„Ја долазим кући, душо, за сат“, ипак каже. „Можеш ли
и ти дотле да стигнеш?“
„Како знаш?! И није оно што мислиш, стварно није, изишла
сам са пријатељицом... Али, како, дођавола, знаш?!“
„Каже се: долазиш ли кући, а не: идеш ли кући... А ти
увек погрешиш.“
„Проклети језички чистунац“, промрмља пре него што је
спустила слушалицу.
„Отићи“, помисли он. „Што пре отићи из свега...“
Тодора Шкоро
________________
Нема коментара:
Постави коментар