IZ INATA

Samo pogled
Vatren
Kao tajna
Zapretana
Nemušta
Iz inata

Samo pogled
Imam taj
Što bljesne
Da me sagori
Zaboli
Dok uzmičeš

Žar pogleda
Meni
A ruke sklapaš
Željne
Oko njenog vrata


Ja i taj pogled brišem
Kao tajnu
Žmurim
Ćutim
Iz nemoći
Iz inata

NEIZMER

Hoću da moje danas tebi sutra bude juče
A tvoja java moj san
Hoću da ti vlasi postaju crnje gušće
A moje telo gipkije moj stari
Hoću da bar na jedan dan
Zaustavim vreme
Iako znam da ono ne postoji
A ne znam kako da duši objasnim te stvari
Njoj koja ne ume da stari
I koja vreme ljubavlju meri
A ne godinama
A opet
Tog neizmera se bojim
U nama

TUŽNI PAJACO

Radost i pev nudi
I lice vedrog pajaca
Gegom osmehe mami
I uvek željan ljudi
K'o da ih ne vidi u tami
Dok im osmehe baca

Obasjan svetlom sakriven šminkom
Sve nove i nove smišlja šale
Strahujući nad njinim učinkom
I da li su dovoljno smeha dale

Tek pljesak uze
Gromak il' štedri
Kad zavesa na kraju pade
I niko od njih ne vide suze
U oku pajaca što sve im dade
Kad dođu tužni a odu vedri

T.Škoro

TUJA

Kako da mi mermer budu tvoje oči
Kad je leden Isti vazda
I kad on nikad neće moći
Da bljesne radošću
Dok prilazim

Kako da mi neven bude tvoja ruka
Kad bujan u jesen ipak svene
I napusti i tebe i mene
I golu zemlju što osta
Kao muka
Humka

Tek vitka nagnuta tuja
Nada mnom bdije nad tobom
I govori imenom svojim
Istinu koja to nije
Tuja tuja tu ja
Granajući se
Nad grobom.

Todora Škoro ( iz zbirke "Pesme očajnice" )

KA SMIRAJU

Ima li
Ima li dana
Zarana bez rana
Da poteče drugde
A ne sumraku

Ima li
Ima li bola
Napola po pola
Da pripadne dvoma
A ne jednome

Ima li
Ima li vere
Nevere da spere
Da vredi ustati kad se
Klone
Potone

Ima li
Ima li sveta
Deteta
Cveta
Pokreta
Što večno traju
I ne hitaju
Smiraju

Todora Škoro

KLETVA

Oprosti sve moje grubosti
Ionako su mene a ne tebe
Ranjavale
Oprosti i ispružene ruke
Što su vazda davale
Nekad postiđene
Jer nisu imale šta
Oprosti svu moju tugu
Veću od svih planina
I svetom hodi proklet
Nošen tek mojim mirisom
Belog krina

ČAURA OD SNA

Strahom od zla se branim
Sklupčan u čauri od sna
Trpim i bezglasno se molim
Da kosmos mi samo spokoj da
Jer surovosti se bojim.

Treperim i drhtim od zla uplašen do boli
Gledam one što posrću,padaju, ustaju
I opet se dobru nadaju
Zadivljen ili zgrožen
Kako to čovek muku svoju voli

Sam u svom bezbednom snu
Lebdim visinama oholim ili svetim
S kojih ne vidim kako sam na dnu
Jer nikad, uplašern, ne naučih živeti.

Todora Škoro