четвртак, 8. октобар 2009.

POSLE KAFANSKE NOĆI




Bez bisernih okova
Na vratu
Svile skliznule niz telo
I ruku zalepršalih
Slobodnih da grle
Da drhte
Da vole zrelo
A koga
Satenske rukavice bele
Na podu
Kao poraz
Na stolu ruže svele
Kavaljera hir nepotrebni
Nedovoljni
Dok ona sama čeka zoru
Tražeći u njoj svoj odraz

4 коментара:

  1. Lepa pesma o čežnji, usamljenosti, večitoj nadi...

    ОдговориИзбриши
  2. Inspirisana platnom na ulju u mojoj sobi, erotičnom, koje prikazuje svijene bisere i skinute satenske rukavice, uz damsku tašnu, nehajno bačene na komodu, kao i svelu ružu, očito dobijenu za kafanskim stolom od nekoga. Prijatelji me gledaju čudno kad im kažem da je to čista erotika, a slika ustvari predstavlja mrtvu prirodu, a onda im ja objasnim da je to dama, vrativši se iz još jednog promašenog noćnog provoda sve te stvari nehajno bacila, a negde iza ( a da je slikar nije predstavio) čezne...Ili možda strasno uživa u nečijem zagrljaju ako je Gospodin ipak bio pravi i vredan poziva u njen život...

    ОдговориИзбриши