четвртак, 1. октобар 2009.

TUŽBALICA



Ko da me osokoli
Kad mi rane
Povrede
Na dno bace
Zgaze i osakate
Pa to zaboli

Ko da me uteši
U strahu
Samoći
Kad od nerazumnih
Bludnih
Nema pomoći
A san beži

Ko da me voli
Ćutanjem
Osmehom
Prvom uzrelom trešnjom
Kao odjekom
Tebe kog nema
A to boli

6 коментара:

  1. Ponekad i sećanje zna da voli, a prošlost da sokoli....

    ОдговориИзбриши
  2. Divna pesma, Todora...secanja na proslost nekad bole, ali dobro je kad postoje.

    ОдговориИзбриши
  3. Sećanja kao blago, ili kao prokletstvo, teret, ako samo njih imaš. Ili samo na njih pristaješ. Hvala na čitanju.

    ОдговориИзбриши
  4. ...једно опрезно питање - Ниси ли можда хтјела да напишеш:
    Ko da me osokoli

    Kad mi rane

    Povrede


    (ако не ја бих ти то препоручио)

    ОдговориИзбриши
  5. Može i tako, ali ovde je nabrajanje glagola u trećem licu množine ( rane,povrede, bace, osakate...), za slučaj da je nejasno. Ali Tebi, Miro, sigurno jeste jasno, ali Ti se ova varijanta više sviđa: "kad mi rane povrede..." Mislim da si u pravu. Jesi u pravu. Hvala!

    ОдговориИзбриши