недеља, 4. септембар 2011.

Dunavska čarolija


Dunavska čarolija


Onde gde bira

da i najširi i najtešnji bude

odjekuje zov vila

nebom vaznetim visoko

da čuju tek odabrani

da strah se u noći ne pomami

da ne zasuzi oko

da rane se ne otvore

a vidare stare već pospale

ili pomrle pa odonud

ugljevlje gase

i bacaju smilje

strava da mine

a Dunav i beskrajan i tesan

ćuti i valja oblake oglednute

u svojoj vodi

što nosi, nosi, nosi...


Todora Škoro

6 коментара:

  1. Volim taj spoj mističnosti, magije istočne Srbije (uzgred:ona tvoja skromna kap vlaške krvi čuda čini!)i lepote prirode koji tvoju pesmu prave čarobnom...

    ОдговориИзбриши
  2. Ma, i bez te moje kapi krvi lepota i egzotika tog kraja su božanstveni! :) Hvala, Emo!

    ОдговориИзбриши
  3. Ne tako davno stajala sam iznad Dunava i divila se njegovoj snazi! Posebna reka! velika kako more i tako moćna!

    "a Dunav i beskrajan i tesan..." baš takav:)))

    Divna ti je ova Dunavska čarolija...

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Bravarice! A taj predeo, gde je Dunav zaista i najširi, ali i najuži u svom celom toku ( a čak i najdublji!) očaravao me oduvek. Kao da je i to mesto nekako moralo da bude čarobno, kao i moćni Dunav...

    ОдговориИзбриши
  5. @ Todora Škoro

    tačno znam o čemu govoriš. osećanje koje imaš dok ga posmatraš sa vrha te strmoglave obale prosto je neopisivo!

    PS sutra objavljujem moju pesmu o Dunavu:)

    ОдговориИзбриши