ПИСМО КЋЕРИ У ТУЂИНИ

ПИСМО КЋЕРИ У ТУЋИНИ

Ослушни кћери Смиљана

Пропупели бехар те опет невиношћу зове

да руком руменом га као некад милујеш

Да на груди девојачке га свијеш уздрхтале

и скријеш тако жар пред драганом својим

Ослушни кћери Смиљана

Испод стрехе песма две загрљене кумрије

што не умеју да поју ако остану саме

Оне ти дане мајци јадној и самотној веселе

док твоје скуте беле замишљам усред таме

Ослушни кћери Смиљана

Жалобно цвили наша стара капија чекалица

кад је тек путник намерник отвори место тебе

и оде брзо погнута лица напојен водом и болом

који ова старица не уме са скрије

Ослушни кћери Смиљана

Све радости за којима си на далек пут пошла

И ако ти и сад умилније од кумрија поју

И ако те ни бехар ни завичајни ветар не зову

Нека ти је проста ова жеља мајчина

Ослушни кћери Смиљана.

Тодора Шкоро