Stamena

STAMENA

Ne zamerite mi

što ime joj kršteno ne pamtim

a zlatnim slovima bi ga valjalo

urezati

nasred Metohije

Da sija po vedrini i pomrčini

da svedoči da sve što jeste

bilo nije onako kako su zli jezici

ispalacali

Ne zamerite mi

što joj ne pamtim ime

bila je to junak-žena

Stamena bi se mogla zvati

dolikuje joj

Što devetoro odoji a deseto joj pod prsima

što pušku na jednom a motiku na drugom

ramenu je nosila

božurom i molitvom prkosila

ognjište grejala

i kad su najljući vetrovi duvali

i kad su mnogi jači poklekli

(neka su im tragovi prokleti

i glava Lazareva svetla neka im sudi)

Ona je strah preko ramena bacala

ječam poljem s pesmom žela

i ostajala, ostajala

A ja, ja joj se ni krštenog imena,

ne zamerite,

ne mogu setiti

Znam samo da je bila

stamena

Todora Škoro

__________________________