Putniku

Govorio si

o veličanstvu ruskih stepa

o ćudima Nila

o besramnosti Poljakinja

i o Tajlanđankama bez srama

o ratovima u šumama Konga

i o pariskoj sezoni mira

Govorio si obično

kao o lepom danu

mazeći me po kosi ushićenu

i govorio da ne znaš kako

ali da sve to ponovo nalaziš

u mojim očima

dok u hladu naše trešnje

majski suton čekamo

Govorio si lepo o svetu

opraštajući mu ono što ti je dao

zahvalan na onome što ti je uzeo

Čujem i sad tvoj glas

koji me je mesto zagrljaja čvrsto držao

i pokušavam da bar ponekad

u nekom oku nađem

odsjaj meseca u mirnoj vodi

kojom si otplovio

Todora Škoro