a ja sam zaista srecnica, cak i kada su zmije u pitanju. Kako sam u mislima tako mi i bude... dokaz vam mogu dati, pa ovako ide moja istinita prica: setali moj muz i ja po sumi, stenama, preko reke..lepota. Popeli se na vrh stena, kad da sidjemo ja za muzem hodam sa sigurnoscu i punim poverenjem....on nije spazio ali je preskocio zmiju poveliku, ona se je postavila bas kao imitacije korena drveta i suncala se na putanji, a ja za muzem nagazim je desnom na glavu skoro, levom na rep, pa se ona tako digla i pocela da me udara ogromnim delom tela, da sam poskocila sa nje daleko na stranu i ona pobeze, onako sa bolovima, ja se uhvatila za srce, ali prezivele smo obe, ja ne taknuta, ona malo povredjena.... eto tako to biva, kada zivis sigurno i veselo, gde stanes, siguran si, pa cak i kada ti je zmija na smaom putu. Toliko o gujama, a sto se sopstvenih misli tice.. ja sam ih lovila stalno i sa praksom sam doprinela da me nikad ne ujedu... svela sam ih samo na pozitivnost, one druge sam izbacila iz svog mocnog repertoara, jako se isplati i jako je prakticno....pozzzz.....
Пипи, драга, о гујама ево две легенде: кажу, ко змију нагази, та нога му постаје чудотворна, може да лечи. Друга: верује се да човек својим чулом вида не може да види димензије змије, односно колика је стварно она, него да то може једино коњ. Зато коњ кад угледа пред собом на путу змију, уплаши се од њењнњ величине, укопа на месту и нема шансе да крене. Онда му кочијаш (или онај ко коња јаше) веже преко очију повез, да коњ не види и тек онда он крене... Ето мало легеди за опуштање... А што се "отровности мисли" тиче, па мислим да нема отровне или благотворне речи, отрован буде само страх од њих... Ти га немаш и то мора да је дивно осећање. Поздрав теби од срца!
Драги Миро, волела бих да је само магија, (песничка) чаролија... Али ако је и влашка, не смета. Ја фолклор волим и не бежим од њега ни у својим песмама, напротив. Сва ова упињања ка прогресу по сваку цену чине да се ја још рађе враћам традицији. Теби срдачан поздрав!
Sjajna misaona minijatura!
ОдговориИзбришиHvala, Emo! Moja faza sažetosti... :)
ОдговориИзбришиhm... te reči!
ОдговориИзбришиponekad su tako surovo otrovne, ali i otrežnjujuće!
ps volem tvoju sažetost:)))
и имају неслућену моћ... Хвала, Браварице! :)
ОдговориИзбришиa ja sam zaista srecnica, cak i kada su zmije u pitanju. Kako sam u mislima tako mi i bude...
ОдговориИзбришиdokaz vam mogu dati, pa ovako ide moja istinita prica: setali moj muz i ja po sumi, stenama, preko reke..lepota. Popeli se na vrh stena, kad da sidjemo ja za muzem hodam sa sigurnoscu i punim poverenjem....on nije spazio ali je preskocio zmiju poveliku, ona se je postavila bas kao imitacije korena drveta i suncala se na putanji, a ja za muzem nagazim je desnom na glavu skoro, levom na rep, pa se ona tako digla i pocela da me udara ogromnim delom tela, da sam poskocila sa nje daleko na stranu i ona pobeze, onako sa bolovima, ja se uhvatila za srce, ali prezivele smo obe, ja ne taknuta, ona malo povredjena.... eto tako to biva, kada zivis sigurno i veselo, gde stanes, siguran si, pa cak i kada ti je zmija na smaom putu.
Toliko o gujama, a sto se sopstvenih misli tice.. ja sam ih lovila stalno i sa praksom sam doprinela da me nikad ne ujedu... svela sam ih samo na pozitivnost, one druge sam izbacila iz svog mocnog repertoara, jako se isplati i jako je prakticno....pozzzz.....
Пипи, драга, о гујама ево две легенде: кажу, ко змију нагази, та нога му постаје чудотворна, може да лечи. Друга: верује се да човек својим чулом вида не може да види димензије змије, односно колика је стварно она, него да то може једино коњ. Зато коњ кад угледа пред собом на путу змију, уплаши се од њењнњ величине, укопа на месту и нема шансе да крене. Онда му кочијаш (или онај ко коња јаше) веже преко очију повез, да коњ не види и тек онда он крене... Ето мало легеди за опуштање... А што се "отровности мисли" тиче, па мислим да нема отровне или благотворне речи, отрован буде само страх од њих... Ти га немаш и то мора да је дивно осећање. Поздрав теби од срца!
ОдговориИзбришиИз твојих пјесама све више избија влашка магија (чаролија)... само тако даље!
ОдговориИзбришиДраги Миро, волела бих да је само магија, (песничка) чаролија... Али ако је и влашка, не смета. Ја фолклор волим и не бежим од њега ни у својим песмама, напротив. Сва ова упињања ка прогресу по сваку цену чине да се ја још рађе враћам традицији. Теби срдачан поздрав!
ОдговориИзбришиPrekrasne pjeseme pišeš!
ОдговориИзбришиДрага Гордана, ХВАЛА! И добродошли сте увек овде, у ово мало песничко склониште... :)
ОдговориИзбриши