НЕБЕСКЕ МЕЂЕ

Небеске међе

Походим их

уверен да ће ми рећи

нешто мимо речи исклесаних

давнином патином и маховином

обраслих

И они походе мене

те прозирне сене у сан ми

дођу да одузму дах страх посеју и

знамење мрачно да неком од нас је

дошао час

и ходимо тако

пуни зазора с обе стране небеског

синора разасути

у тишини која слути тај

двосекли мач као лаж

тек кад се нови плач

из колевке разлеже

Тодора Шкоро

__________________________________