среда, 19. октобар 2011.

ЦРНА МОБА



Црна моба


на моме родном
брегу
више не ничу
кровови
само гробови
џикљају црни
као тужни стогови
после мобе
коју смрт животу
узврати



Тодора Шкоро
_______________________________
(Илустрација: фотографија Штефана Тота, румунског фотографа)

6 коментара:

  1. jedva cekam neke tvoje veselije pesme... Pozdrav..

    ОдговориИзбриши
  2. Пипи, и ја их једва чекам... Али тако је то са поезијом, не може се њоме управљати, него она води тебе. А нисам, лично, у "мрачној фази". Откуда онда овакве песме - не знам! Поздрав теби, моја ведра и весела Пипи!

    ОдговориИзбриши
  3. црна моба вриједна
    а младенци
    у бијелој куги огрезли...

    Слажем се са Тобом што се управљања и поезије тиче - овдје бих само изузео "дворске и идеолошке пјеснике", који пишу по наруџби или на задату тену... О лијепом и о нашој "свијетлој страни" пишу многи, о ружном и о нашој "мрачној полвини" немамо храбрости или се постиђено устежемо...

    ОдговориИзбриши
  4. Драги Миро, треба разумети и то. Много је лагодније писати о лепоме, него о тегобним стварима. Нека наше песме из тих "мрачних дубина" буду довољно јаке па ће говорити саме за себе, неће им требати тумачења. И иначе мислим да поезији треба срце које је ствара и срце које је осећа, а не њени "тумачи".
    Срдачан поздрав теби!

    ОдговориИзбриши