Otuđeni
Ako ni so i hleb
ne
mogu da spoje
neće
ni san
i
pogled u daljinu
otvorene
rane
ištu
vidara i vreme
a
surova jutra nadiru
ni
reči kao melema nema
da
spoji dve duše
u
jednu
svako samoću svoju
guta u grcaju
kradom
stranac
do stranca
žalosnog
dok
rasuta so
sluti koricu tvrdu
nepojedenu
Todora Škoro
_________________________
Pesma je lepa, ali puna tuge. Setila sam se dana kada sam pomislila da se ceo svet rusi. Uistinu taj isti dan mi je toliko uspeha i fantasticnih promena doneo da bih ga najradije proglasila svojim rodjendanom danas. Dokaz da nista nije tako crno, ni kada nam se cini da je najcrnije.
ОдговориИзбришиTebi draga Todora cestitke na jos jednoj posebnoj pesmi koja mozda mnogima ce doneti bas novi najlepsi svet. Svima zelim samo uspeha, zdravlja i sjaj u ocima.
p.s. napisala sam jednu italijansku pesmu..... moji italijani su se odusevili..;)
JUHUUUUUUUUU.. cak sam je i objavila ovde: http://artebypipi.blogspot.com/
"Postoji samo jedna nada protiv samoće; to je ljubav - ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca, samo ako se ono otvori."
ОдговориИзбриши(Reinhold Schneider)
Slažem se, ali brine ono: samo ako...
Mada, mislim da je u pesmi pre reč o usamljenosti. Jer samoća je nešto što sami sebi priređujemo, ako hoćemo ili kad nam je potrebno. Na usamljenost nas drugi "osuđuju".
Jako lepa pesma, Todora. Posebno je dirljiva završnica u kojoj pevaš o tome da čak i rasuta so(sluteći)nađe "društvo" u korici hleba, a čoveku je tako nešto neizvodljivo... Bravo!
Radujem se tvom pesničkom zaletu, i to internacionalnom... Pročitala sam pesmu, lepa je!
ОдговориИзбришиEmo, u pravu si, o usamljenosti i kad smo jedni kraj drugih govorim. A ona više boli od (istinske) samoće... Hvala na čitanju!
ОдговориИзбришиZalud vidari kad je otuđenost jedino što dvije duše veže...vrlo lijepa, životna i misaona pjesma
ОдговориИзбришиHvala na čitanju, draga Jasmina! :)
ОдговориИзбриши